| |
ZAPISNIK
Sa sastanka Komisije Suda za davanje mišljenja Predloga i primedaba na nacrte zakona i drugih važnih pitanja
Sednica je održana dana 08.07.2005. godine, sa početkom u 12:10 časova, u Biblioteci suda.
Prisutni:
Predsednik Suda Goran Kljajević, zamenici predsednika: Jelena Vildović-Živković, Ivanka Kozić-Knežević, Tatjana Matković Stefanović, predsednik Vanparničnog odeljenja Žanka Radić, predsednik Odeljenja za privredne prestupe Milivoje Ikonić, sudije: Stevo Đuranović, Jovan Kordić, Vesna Todorović, Vladimir Kozar i sudijski pomoćnik Nataša Mihajlović.
Predsednik otvra raspravu i predlaže sledeći:
D N E V N I R E D
1. Radna verzija nacionalne Strategije reforme pravosuđa u Srbiji, i
2. Razno.
Prva tačka
Portparol Suda Ivanka Kozić-Knežević: na sastanku održanom povodom prezentacije predmetne reforme, članovi radne grupe koji su učestvovali u izradi nacionalne Strategije dali su sugestiju da se pravosuđe u što kraćem roku oglasi sa svojim primedbama, jer što je veći broj primedbi i komentara od strane pravosuđa postoji veća mogućnost da se izmene i otklone uočeni nedostaci u ovoj prvoj radnoj verziji nacionalne Strategije za reformu pravosuđa u Srbiji.
Predsednik Suda: prva primedba : trgovinsko sudstvo bi trebalo posebano tretirati u ovoj strategiji, ne samo zbog toga što su specijalizovani, već i zato što se nalaze u reformi već punih pet godina, pa su samim tim i odmakli dalje od sudova opšte nadležnosti i to naročito u oblastima: reorganizacije, modernizacije i odnosa sa javnošću; trgovinski sudovi imaju adekvatan broj sudija koji pokriva celu teritoriju Republike Srbije, a koji broj istovremeno zadovoljava stantarde Evropske unije; imaju umrežene sudijske personalne kompjutere, umrežene personalne kompjutere zaposlenih, sa važećim pravnim propisima i sudskom praksom; navedeni argumenti su pokazatelji da se trgovinsko sudstvo može posebno tretirati i izdvojiti u predmetnoj strategiji od sudova opšte nadležnosti, sve u cilju ubrzanja postupka reforme; obzirom na postojeći nivo razvijenosti, započete reforme mogu se okončati za oko 4 godine, a ne tek 2013. godine kako je predviđeno u predmetnom aktu. Druga primedba : potrebno je pojasniti način izbora i sastav Komisije za koordinaciju Strategije koja broji 9 predstavnika pravosuđa i pravne profesije; naime, postavlja se pitanje ko će činiti 9 predstavnika, način i postapak njihovog izbora; te s tim u vezi predlaže da se predstavnici Komisije biraju na demokratski način i da 2 predstavnika budu izabrana iz trgovinskih sudova, 1 iz Višeg Trgivinskog suda i 1 predstavnik iz prvostepenih trgovinskih sudova. Treća primedba odnosi se na rokove predviđene za formiranje nazavisnog sudskog budžetskog organa; potrebno je skratiti predviđeni rok za prenošenje budžetskih ovlašćenja sa Ministarstva pravde na Visoki savet pravosuđa, tako da početak primene bude 2007. godina , a ne 2008. godina, obzirom da je to ključni momenat da se napravi korak u završnici reforme, a imajući u vidu sve ono što dovodi da nezavisnog statusa sudija u odnosu na izvršnu vlast; smatra da je dobar predlog da Ministarstvo finansija i Trezor Srbije učestvuju u pravljenju budžetskog sudskog sistema, koji u kasnijoj primeni ostaje u okviru sudske vlasti, obzirom da nakon početnog perioda Visoki savet pravosuđa preuzima ovlašćenja za budžet pravosuđa; na taj način se podržava princip podele vlasti, jer svaka vlast učestvuje u donošenju odluke, a jedna od tih grana vlasti je odgovorna za implementaciju te odluke. Četvrta primedba: to što je kao osnov ove Strategije uzet nacrt budućeg Ustava Republike Srbije, koji zapravo predstavlja buduću neizvesnu okolnost; smatra da je i važeći Ustav dovoljan, ako ne na strateškom, onda na taktičkom nivou, obzirom da garantuje podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, što je dovoljno za ostvarenje 4-5 predviđenih ciljeva iz Strategije. Peta primedba: to što je u okviru Nezavisnog pravnog sistema-nezavisnog administrativnog upravljanja, predviđeno da će se „ reorganizovati Visoki saveta prvosuđa … , kao rukovodeći i nadzorni organ za pravosuđe, a čiji članovi će biti organizovani u dve komije, jednu koja će se baviti pravosuđem i jednu koja će se baviti tužiocima”; smatra da će se na navedeni način izvršiti preplitanje sudske i izvršne vlasti, s obzirom da tužioci predstavljaju nosioce izvršne vlasti, te bi se na taj način odstupilo od osnovnog ustavnog principa nezavisnosti sudske vlasti; smatra da Visoki savet pravosuđa treba da se bavi radom pravosuđa, dok bi za rad tužioca trebalo da bude formirano posebno telo.
Sudija Ivanka Kozić-Knežević: osnov ove reforme je nacrt Ustava Vlade Republike Srbije, ali da je sadašnji Ustav dao mogućnost da se uradi predmetni predlog nacionalne strategije na osnovu Evropskih konvencija i Evropskih standarda, pa da se tako usvojena Strategija implementira u taj budući Ustav.
Sudija Jelena Vildović-Živković: 1) da su na strani 6 predmetne radne verzije, u vezi implementacije, upotrbljena četiri termina (birati, predlagati, odobravati i imenovati) potpuno različitog značenja, odnosno koja u datoj jezičkoj formulaciji nisu potpuno jasna i precizno određena: “... Komisija za koordinaciju Strategije, koju će činiti devet predstavnika parvosuđa i pravne profesije. Članove Komisije, koja će obuhvatati po jednog predstavnika iz Udruženja sudija i Udruženja tužilaca zajedno će birati Ministar pravde i predsednik Vrhovnog suda, a odobravati Odbor za pravosuđe Narodne skupštine. Članovi Komisije će biti imenovani na period od dve godine sa mogućnošću produženja mandata.” ; postavlja se pitanje da li termin „ birati” znači „ predlagati”; smatra, a kako će “ Na kraju svake godine Komisija podnositi izveštaj Narodnoj skupštini Srbije o implementaciji Strategije”, kao jedino rešenje da Ministar pravde i predsednik Vrhovnog suda Srbije predlažu predstavnike, a da članove Komisije imenuje Narodna skupština na period od dve godine, uz neformalno mišljenje Odbora za pravosuđe; 2) primer loše formulacije se nalazi i na strani 7 “... buduće vrhovno telo pravosuđa-Vrhovni savet pravosuđa...članovi Visokog saveta pravosuđa će biti organizovani u dve komisije, jednu koja će se baviti pravosuđem i jednu koja će se baviti tužiocima” ; smatra da je ova formulacija jezički nemoguća, jer ako se “telo” zove Visoki savet pravosuđa, onda ono ne može biti organizovano u dve komisije, već tako definisano Vrhovno telo može imati samo svoje dve potkomisije sa članovima koji će se baviti predmetnim oblastima; 3) u okviru formiranja samostalnog i nezavisnog sudskog budžeta, izostavljena je najbitnija činjenica, odnosno suštinska promena Zakona o sudskim taksama; potrebno je doneti nov Zakon o sudskim taksama sa drugačijom formulacijom koja će pratiti formiranje nezavisnog sudskog budžeta predviđenog u Strategiji; 4) slaže se sa predsednikom Suda da su predviđeni (dati) rokovi veoma dugi; kao i 5) sa idejom da se u odnosu na trgovinsko sudstvo, isključi akcenat Strategije u oblastima komunikacije, transparentnosti, olakšanom pristupu javnosti i efikasnosti, jer su trgovinski sudovi već počeli sa reformom i dosta odmakli od sudova opšte nadležnosti ; 6) da je potrebno uskladiti pokazatelje rezultata rada, obzirom da je Ministarstvo pravde prihvatilo nove pokazatelje produktivnosti rada, a da trgovinski sudovi izrađuju Izveštaje na osnovu pokazatelja CASSA projekta.
Sudija Vladimir Kozar: ukazuje na dve nejasnoće, u predmetnom aktu, u delu transparentnosti pravosudnog sistema: “Posle usvajanja novog Ustava, sudije i tužioci će biti imenovani na početni period od pet godina, posle koga će biti ponovo imenovani na osnovu dobrih rezultata.”; postavlja se pitanje na koji period će sudije i tužioci biti birani, a nakon početnog perioda od pet godina i kako će na taj način biti ispoštovan sadašnji ustavni princip stalnosti sudijske funkcije.
Sudija Stevo Đuranović: moraju se doneti novi zakoni za trgovinsko sudstvo kako bi se isti izvojili od sudova opšte nadležnosti, a sve u cilju veće efikasnosti.
Sudija Jovan Kordić: najsporniji deo ove radne verzije nacionalne Strategije reforme pravosuđa nalazi se na strani 10: “ Javnosti će biti omogućen pristup informacijama o predmetima uz čuvanje privatnosti parničara da bi se promovisala transparentnost i podsticala bolja slika sudova, sudija i sudskih postupaka u očima javnosti. Automatizovani sistemi u sudovima dostupni građanima će, naročito, poboljšati pristup javnosti podacima o predmetima .”; ovako opšte definisane i neprecizne jezičke formulacije otežaće posao Suda, dovešće do nepotrebnog senzacionalizma i povećanog pritiska na sudstvo, jer nije precizno određeno koji je to krug informacija iz sudskih predmeta koji je dostupan javnosti ; smatra da sudska vlast treba da bude transparentna koliko i ostale dve, zakonodavna i izvršna.
Sudija Ivanka Kozić Knežević: bolji aktivni odnos sa javnošću podrazumeva da građani u potpunosti razumeju funkciju i ulogu sudova i sudija, te u tom smislu davanje informacija javnosti o kretanju predmeta, izgledu suđenja i sudnica, a ne upoznavanje sa konkretnom spornom situacijom i sadržinom predmeta; u konkretnom slučaju nije u pitanju vraćanje, nego uspostavljanje ugleda i stvaranje poverenja u pravosuđe , budući da trenutno mali broj građana zna da su i sudovi nosioci vlasti.
Sudija Stevo Đuranović: treba razlikovati predmete koji imaju medijski ali istovremeno dvostranački karakter, od predmeta u upravnom sporu VSS koji imaju javni karakter.
Sudija Milivoje Ikonić; slaže se sa svim napred iznetim primedbama; posebno ukazuje da sve rokove treba skratiti, odnosno pomeriti ih za jednu godinu unazad, jer je već izgubljeno 5 godina, te u tom smislu početak primene da bude 2007. godina, a ne 2008. godina, nema razloga da se čeka dve godine sa početkom primene, a posebno imajući u vidu da je period od 2006. do 2007. godine, ostavljen samo za donošenje odluka; posebno insistirati na posebnosti i izdvajanju trgovinskog sudstva u predmetnoj Strategiji, koji s obzirom na dostignuti nivo razvijenosti mogu okončati reformu za veoma kratak period za razliku od sudova opšte nadležnosti kojima tek predstoji dug i težak period reorganizovanja i implementacije.
Sudija Žanka Radić: nedostatak u predmetnoj Strategiji je nepostojanje mehanizma kojim bi sudska vlast uticala na zakonodavnu, a u sferi iniciranja zakona.
Sudija Jelena Vildović Živković: predlog da se u okviru Visokog saveta pravosuđa organizuje zakonodavna komisija koja će biti nadležna za učestvovanje u izradi nacrta i predloga zakona.
Predsednik suda: potrebno je organizovati javnu raspravu povodom nacionalne Strategije reforme pravosuđa u Srbiji u kojoj bi svaki sudija imao mogućnost da učestvuje.
Druga tačka
Predsednik suda: predlaže sa se zamenicima predsednika, predsednicima Odeljenja i koordinatorima sudskih veća po prigovorima, omogući parkiranje vozila u dvorište Suda.
Predlog je jednoglasno usvojen.
Sudija Jelena Vildović Živković: u slučaju kad stranke zahtev za izuzeće podnosu neposredno predsednicima veća, a ne preko Uprave suda, isti je potrebno ukoliko ispunjavaju uslove iz člana 69. stav 1. ZPP-a, nakon donošenja odluke, zajedno sa predmetnim rešenjem, odnosno sa izjašnjenjem postupajućeg sudije ukoliko se zahtev zasniva na razlozimaa predviđenim članom 66. ZPP-a, dostaviti Kancelariji sudske uprave, a radi vođenja evidencije o postavljenim zahtevima.
Sastanak je završen u 13:20 časova.
Zapisničar Predsednik suda
Sudijski pomoćnik
_____________________ ___________________
Nataša Mihajlović Goran Kljajević
|
|
| |
Informacija povodom Akta Komisije za pridruživanje EU od 12.04.2005. godine
U Aktu Komisije za pridruživanje EU od 12.04.2005. godine o spremnosti Srbije i Crne Gore da pregovaraju sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, u delu koji se odnosi na stanje u pravosuđu, na strani 41., se nalazi deo teksta koji glasi „Situacija je posebno ozbiljna u beogradskom Privrednom sudu. Ovaj sud ne funkcioniše kako treba, a takođe su i evidentirani slučajevi korupcije u koje je bilo uključeno nekoliko sudija ovog suda.“ Obzirom da citirani sadržaj teksta ne korespondira sa činjenicama o radu i funkcionisanju ovog Suda, koji je jedini pojedinačno pomenut u navedenom Aktu, dozvolite da iznesem argumente zašto smatram da se radi o proizvoljnoj i paušalnoj oceni, koja nije zasnovana na validnom izvoru informacija, uključujući i nepoznavanje naziva Suda, mada se radi o najvećem sudu na Balkanu iz svoje nadležnosti.
Prema objektivnim pokazateljima i ocenama od strane stručnih i nezavisnih domaćih i stranih posmatrača, ovaj Sud funkcioniše ne samo na zakonit način, već i visokoprofesionalno i organizovano, pokušavajući da osvoji što veći stepen sudske nezavisnosti, mada svestan tradicionalnog i finansijskog ograničenja podređenosti sudske vlasti izvršnoj vlasti.
Tako je, po zahtevu Ministarstva pravde, urađen projekat pod nazivom „Sudske arhive“ u junu 2003. godine, od strane Evropske agencije za rekonstrukciju i Savetodavnog centra za ekonomska i pravna pitanja, koji obuhvata snimanje sadašnjeg stanja sudske arhive i pisarnice i davanje predloga za njihovu modernizaciju. U realizaciji ovog projekta učestvovali su strani i domaći eksperti iz oblasti pravosuđa i arhiviranja. Obilaženi su svi sudovi i tužilaštva u Beogradu, Trgovinski sudovi: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Leskovcu, Požarevcu, Kraljevu, Zrenjaninu, i svi sudovi u Kragujevcu. Najbolju ocenu o standardu organizacije suda i uslova rada od strane navedenih eksperata dobio je ovaj Sud, uz napomenu da uslovi za još efikasniji rad zavise samo od instaliranja softvera za već postojeće kompjutere.
Nadamo se, da će Sud još bolje funkcionisati nakon inplementacije Programa reforme sudske uprave Trgovinskih sudova u Srbiji, koji se realizuje na osnovu Memoranduma o saradnji, potpisanog 05.10.2004. godine od strane ambasadora SAD i Ministra pravde Republike Srbije. Nakon prve faze ovog projekta, koji se sastojao u analizi stanja i definisanju problema u radu Trgovinskih sudova, dat je zaključak da su „Trgovinski sudovi, uprkos važnoj ulozi koju imaju u ekonomskom razvoju, nedovoljno opremljeni, da im nedostaje adekvatna infrastruktura, kao i adekvatne mogućnosti za obuku zaposlenih.“ U drugoj fazi projekta, ovaj Sud je izabran za jednog od dva pilot sudova u kojima će se prvo sprovesti dalja realizacija projekta.
Naravno , da i u radu ovog Suda, kao i u celom pravosuđu, ima dosta proble ma , kako je to i navedeno u dokumentima koji se prilažu, ali te probleme prvo treba sagledati , a potom ih i rešiti donošenjem Z akona po standardima Evropske unije i stvaranjem pozitivne atmosfere i uslova, posebno sredstava, kako bi se ti problemi uspešno rešili. Pri tom , treba primarno imati u vidu da se u vremenu tranzicije, preko ovog Suda rešavaju najsloženija svojinsko pravna pitanja, kao i druga imovinska i neimovinska prava. Neka mi bude dopušteno da podsetim da je za poslednjih pet godina iz reda sudija ovog Suda , izabrano deset sudija za sudije Višeg trgovinskog suda u Beogradu kao drugostepenog suda, a iz reda stručnih saradnika ovog Suda izabrano je sedam sudija za sudije ovog Suda, sedam stručnih saradnika za sudije opštinskih sudova i da je iz redova sudija i stručnih saradnika prešlo četvoro u advokatske redove.
Zbog toga se, na osnovu slučaja protiv dve sudije ovog Suda za krivično delo primanja mita i pomaganja u izvršenju dela, koji je procesuiran i prvostepeni postupak je još u toku, ne može izvoditi generalizovan zaključak o situaciji u Sudu i funkcionisanju Suda, kako je to učinjeno u Aktu Komisije i u navođenju primera ovog Suda u negativnom okvirnom kontekstu od strane pojedinih domaćih državnih i političkih funkcionera.
U prilogu dostavljamo izveštaje i dokumente o aktivnostima sudija, sudskog osoblja i sudske uprave, koje su aktivnosti dale pozitivan rezultat i efekat.
Molimo Vas da na osnovu dokumentacije u prilogu ovog pisma, predočite institucijama Evropske unije tačne informacije o stanju u Trgovinskom sudu u Beogradu i načinu njegovog funkcionisanja.
PREDSEDNIK SUDA
Goran Kljajević
|
|
