I ISTORIJA PRIVREDNOG SUDSTVA SRBIJE

1. Osnivanje prvog trgovačkog suda Srbije

"Sovjetna Komanda Smederevska"

Prve i jedine pisane tragove o osnivanju prvog trgovačkog suda Srbije ostavio nam je Vuk Karadžić.

Prema kazivanju Vuka Karadžića "naskoro iza toga (preseljenja Sovjeta iz Smedereva u Beograd, krajem novembra 1807.godine, Beograd je oslobodjen 6/7 januara 1807.godine) moj i Jugovićev domaćin Jefta Savić otide sa još jednim sovjetnikom u Smederevo, kao nekakva Sovjetna komanda da prečišćavaju i raspravljaju nekakve račune s onostranim trgovcima".

Mada su ostali šturi podaci, nema ni datuma osnivanja prvog trgovačkog suda, a nedostaje još podataka o sudijama, ipak nam je Vuk opisao kako je osnovan prvi trgovački sud u Srbiji "Sovjetna komanda smederevska".

O tom događaju prenosimo tekst iz saopštenja dr.Leontija Pavlovića Sovjetna komanda i ostalo pravosudje u Smederevu za vreme Prvog srpskog ustanka - podnaslov: Ustanovljenje privrednog (trgovačkog) suda nazvanog "Sovjetna komanda smederevska".

Po oslobodjenju Beograda 6/7 .januara 1807. Karadjordje se tamo nastanio poštoje varoš očišćena od Turaka. Medjutim, Pravitelstvujušči Sovjet u potpunosti premešten je iz Smedereva u Beograd tek dolaskom Rodofinikina. Zna se da je Sovjet od konca avgusta do polovine novembra 1807. prema potrebi zasedao u Beogradu, a krajem novembra njegovo sedište bilo je premešteno u Beograd. Njegovim preseljenjem, u Smederevu se osetila preka potreba za ustanovljenjem nove vrste suda, koji bi rešavao trgovačke sporove cesarskih i srpskih podanika. O tome nam jeVuk Karadžić ostavio vredne, mada šture podatke, govoreći o počecima narodne vlasti, zakonitosti i sudstva u obnovljenoj Srbiji ovim rečima: " Naskoro iza toga moj i Jugovićev domaćin , Jefta Savić, otide sa još jednim sovjetnikom u Smederevo, kao nekakva sovjetna komanda da prečišćavaju i raspravljaju neke račune s onostranim trgovcima.......".

O ovoj, do sada gotovo nepoznatoj ustanovi iz vremena Karadjordjevog ustanka, docnije je pronadjeno nešto detaljnije objašnjenje u jednom arhivskom dokumentu, koji glasi:
"Plementi magistrat Zemunski!

Ovi imenovani Stefan Konič i Nikifor, zdješni učitelj prineli su žalbu na Nikolu Bušaka koji je ovuda po Srbiji skitao i više pomenute prevario i njihovu sirotinju oteo u novcu i drugim stvarima, kako glasi pripadnuta konta. Zato preporučujemo i polnu vlast dajemo g.Petru Užičaninu da v mesto više naznačenih on u Kontu ot Nikole Bušaka kod plemenitog magistrata istraži i nama pismeno otvestovanije prineti imade.
V Smederevskom građe, 10-og aprila 1808.

Sovjetna Komanda Smederevo".

"Nikola Maksimović zv.Bušak, zemunski krojač, star 30 godina, otac troje dece izjavio je da je prelazio u Srbiju u neko selo početkom 1808. da od svog tasta traži nasledni deo svoje žene. Tad je Nikola od Stefana Koniča i smederevskog učitelja Nikifora uzeo za zajam novac i neke stvari na veresiju u vrednosti od 119 groša. Kako poverioci nisu dobili dug,obratili su se Sovjetnoj komandi smederevskoj za intervenciju. Ova je opunomoćila Petra Užičanina, koji je verovatn svojim poslom išao u Zemun, ili ga je možda, u tu svrhu slala sovjetna komanda, da kod zemunskog magistrata izvidi ovaj spor i njoj podnese izveštaj.

Iznos od 119 groša predstavljao je znatnu sumu novca, jer je u to doba jedan vo vredeo 50 groša. Pošto je ovaj slučaj presudjivala Sovjetna komanda jasno je da se radi o visini novčane vrednosti spora koji su za svoje gradjane obavljali nahijski sudovi.

Ne vidi se da li je vršeno suočenje. Iz priloga jasno je da je tražen materijalni dokaz istine. Prema tome u postupku pred sudom Sovjetne komande upotrebljavan je dokazni sistem svedoka, u ovom slučaju sveštenika, koji su u ono doba smatrani najvidjenijim ljudima. Prema tome, u novim uslovima narodne borbe rodila se nova vrsta suda u Smederevu, gde je i u srednjem veku bilo navika na zakonski red, o čemu ćemo pisati na drugom mestu.

Svakako da Nikola Maksimović-Bušak nije bio pošten čovek kad ga je Jakov Savin, ćurčija iz Vel.Bečkereka 31.8.1808. tužio da mu je ukrao sanduk sa odelom i drugim stvrima.
Iz priloženih dokumenata ne vidi se kako je spor okončan. Ova arhivska gradja , kao i Vukov izveštaj vode zaključku da je u Smederevu 1808. postojala Sovjetna komanda, koja je rešavala sukobe mešovitih podanika. Do osnivanja ovakve institucije došlo je na sledeći način.

Pravitelstvujušči Sovjet iz Beograda tražio je da one nahije koje do tada nisu bile oslobodjene i nisu imale svoje predstavnike u Sovjetu u Smederevu, sada iste izaberu i pošalju. Tada su u tzv.zvorničku nahiju spadali Jadar i Rađevina. Oni su izabrali i u Sovjet poslali Jeftu Savića-Čotrića, trgovca rodom iz Tršića. On je, kako veli Vuk, znao "pisati i čitati bolje od sviju popova i kaludjera i mnogih starešinskih pisara po Srbiji i od samog prvog sekretara Karadjordjevog Janićija Dimitrijevića". Polazeći za Beograd Jefto je sa sobom poveo i Vuka Karadžića, koji je ubrzo postao pisar u Sovjetu.

Ovo objašnjenje o Jefti Saviću važno je zato, što je on bio prvi po imenu poznati funkcioner Sovjtne komande smederevske.

Osnivanje ove ustanove svakako je bilo od preke potrebe. Trgovački poslovi sa Austrijom često su bivali vrlo složeni, računi neprečišćeni, pa je dolazilo do sporova. Za rešavanje istih izmedju mešovitih podatnika, tj. turskih, odnosno srpskih i autrijskih podanika u Petrovaradinu je postojao Vojni delegirani sud.

Vuk Karadžić navodi ime samo jednog funkcionera Sovjetne komande, tj.Jefte Savića, dok je drugi bezimen. Ako su i Smederevci bili članovi toga suda, onda bi se moglo pretpostaviti da je u sudjenju učetvovao Vule Ilić-Kolarac sa svojim najbližim saradnicima. Njega je Karadjordje postavio za komandanta Smedereva odmah iza preseljenja Sovjeta u Beograd, kad je smederevski grad sa nekoliko sela oko reke Ralje bio odvojen od smederevskog okruga i postao celina za sebe".

Ovo je prvi trag i pisani tekst o ustanovljenju nadležnosti i izboru sudija prvog trgovačkog suda u Srbiji. Kao što se vidi, ovaj tekst je dosta štur i nedostaje podataka, ali treba imatu u vidu da je prvi trgovački sud u Srbiji osnovan tri godine posle Prvog srpskog ustanka.

Sud je obrazovan najverovatnije na osnovu odluke Sovjeta ili možda samog Karađorđa.
Smederevo je izabrano za sedište suda zato što je bilo oslobodjeno od Turaka i zato što se nalazilo na Dunavu, gde se odvijala intenzivna trgovina izmedju onostraih i domaćih trgovaca.

Ovo je istovremeno bio i prvi međunarodni sud (arbitraža) za rešavanje sporova izmedju domaćih i inostranih partnera.

Iz ovih oskudnih podataka vidi se kakva je bila nadležnost prvog trgovačkog suda. Mada nema podataka ko su bile sudije ovog suda osim Jefte Savića, ipak se može zaključiti da se kadrovima poklanjala velika pažnja, kako kod izbora sudija prvog suda, tako i do današnjeg dana.

Za Jeftu Savića se zna da je bio uspešan trgovac iz Tršića i dobro pismen i kako kaže Vuk pismeniji i od prvog sekretara Karađorđevog Janićija Dimitrijevića.

Ima podataka da je i sam Vuk Karadžić, kada je boravio i službovao na carini u Kladovu i Smederevu, rešavao sporove izmedju domaćih trgovaca ili izmedju domaćih i inostranih trgovaca. Na ovaj način Vuk Karadžić je, pored ostalih mnogobrojnih svojih aktivnosti, bio jedan od rodonačelnika sudija trgovačkog sudstva u Srbiji.
Iako nema podataka da je Vuk Karadžić bio i zvanično izabran za sudiju, pošto je raspravljao i prečišćavao račune između domaćih i inostranih trgovaca, njegova slika (Vuka Karadžića)stoji na počasnom mestu u biblioteci Višeg privrednog suda Srbije u Beogradu).

2. Zakon o utrojstvu trgovačkog suda (od12.12.1859.g.)

Jedan od prvih zakona kojim se uređuje osnivanje i nadležnost trgovačkog suda bio je Zakon o ustrojstvu trgovačkog suda od 12.12.1859.godine.
O značaju ovog zakona i o njegovom sadržaju prenosimo tekst iz knige "Osnivači trgovačkog prava", Spasoja Radojčića, prof.Univerziteta i sudije Kasacionog suda (str.357-360):

Trgovački sud

"Samo na nekoliko dana pre nego što će se izdati trgovački zakonik, koji smo napred proučili, izašao je zakon (od 12.12.1859) o ustrojstvu trgovčkog suda. Mi ćemo ovde samo ukratko da razgledamo sadržinu toga zakona, jer, kao što smo već kazali napred, on ulazi u obim procesnog prava.
Tim je zakonom (par.1) ustanovljen u Beogradu, za grad Beograd i za okrug beogradski, jedan trgovački sud, koji je po rangu ravan sa prvostepenim sudovima (par.2 i 3), i jedno je naredjeno (par.22), da svi prvostepeni sudovi, osim prvostepenog suda za varoš Beograd, i dalje rešavaju i one predmete koji spadaju u nadležnost trgovačkog suda. To je naredjenje docnije ponovljeno zakonom od 20.februara 1865.g. o ustrojstvu okružnih sudova (par.11). Kod prvostepenog suda, kad sudi kakav trgovački spor, svaka parnična strana ima pravo da po jednog državnog sudiju zameni sudijom, uzetim iz trgovačkog reda; na to pravo dužan je predsednik suda, odmah u početku prvog ročišta, skrenuti pažnju parničarima.

Sastav beogradskog trgovačkog suda

Beogradski prvostepeni trgovački sud sastavljaju: jedan predsednik, dve državne sudije, jedan sekretar, potreban broj pisara, šest redovnih sudija iz reda trgovačkog i šest sudija iz istog reda, koji će prve zamenjivati(par.4)

Predsednik, državne sudije, sekretar i pisari državni su činovnici i moraju imati sve one uslove koji se traže zakonom od takvih činovnika i u ostalim prvostepenim sudovima. Od sudija, pak, koji se uzimaju iz trgovačkog reda (od trgovačkih sudija) traži se : 1. da su srpski podanici, 2. da imaju punih 30 godina i 3. da su bar 5 godina časno vodili trgovinu (par.5).

Predsednika, državne sudije, sekretara i pisare postavlja Kralj ukazom, na predlog Ministra pravde, a trgovačke sudije i njihove zamenike biraju industrijska i trgovačka komora iz reda trgovaca i industrijalaca (Zakon o radnjama čl.119. tačka 6.), a Kralj ih, na predlog Ministra pravde utvrđuje ukazom u sudijskom zvanju (par.6).

Trgovačke se sudije i njihovi zamenici biraju na jednu godinu, a redovni se izbori vrše o novoj godini (par.14).

Trgovačke sudije i njihovi zamenici vrše sudijsku dužnost besplatno (par.9), a od šest izabratih trgovačkih sudija služe po trojica svakoga meseca. Zamenici mogu zastupati u družnosti trgovačke sudije, samo onda, kad je ko od njih sprečen ili je prestao biti sudija, i to redom jedan za drugim samo po jedan dan.

Trgovačkog sudiju ili zamenika, koji ne bi došao na dužnost i ovu vršio ni na poziv njegov, a ne bi opravdao svoj izostanak ili svoje zadocnjenje, predsednik može prvi i drugi put opomenuti, a posle kažnjavati novčano (od 2,4o do 5o dinara) u korist bolnice varoši Beograda (par.15).

Zasedanje trgovačkog suda punovažno je, kad su u njemu pored predsednika i državnog sudije, još trojica od izabranih trgovačkih sudija, ili njihovih zamenika (par.12).
Trgovački sud rešava većinom glasova (par.11).

Nadležnost beogradskog suda

Beogradski prvostepeni trgovački sud nadležan je:
a) da sudi sve sporove, koji se odnose na kakav trgovački posao, bilo osnovni (t.2. pr.16), bilo sporedni (t.1 par.16), kadgod vrednost spora prelazi 200 dinara (meničnog 100).
Kako su jednostrani ili mešoviti trgovački poslovi, trgovački samo za jednu ugovornu stranu, to je trgovački sud nadležan da sudi, odnosno koga od njih, samo onda kad je tužena strana onaj ugovarač, za koga je taj posao trgovački.
Kako su , dalje, pored beogradskog trgovačkog suda, zakonom ovlašćeni da sude trgovačke sporove i svi ostali prvostepeni sudovi, osim prvostepenog suda za grad Beograd, to je trgovački sud, naspram njih nadležan da sudi kakav u kome od ova tri slučaja: 1. kad u Beogradu ili ma gde u okrugu beogradskom (par.28 građ.sud.post.); 2. za tužbe o ispunjenju ili uništenju ugovora ili o naknadi štete koja potiče iz ugovora, kadgod je ugovoreno da se ugovor ima izvršiti u području njegovom; 3.za te iste tužbe kad nije u ugovoru kazano gde se ima ispuniti, a on je zaključen u području beogradskog trgovačkog suda (par. 34 građ.post.).

b) da se sudi u svemu što se tiče stecišta o trgovačkom imanju (par. 18 zak. O ustr.trg.suda).

v) da sudi međusobne ortačke sporove između drugara trgovačkih društava, izuzimajući samo sporove, koji bi nastali o deobi ortaka povesnim radnjama (par.47.trg.zak), jer njih ima uvek da sudi izabrani sud (t.5 par.434.gradj.sud.post.).

g) da rešava obezbeđujući sredstvima zbog trgovačkog duga, kao: zabarani, obustavi i pritvoru dužnika (par.3. zak.rešenja od 22.01.1860).

c) da rešava o svima pitanjima, koja su mu stavljena u nadležnost trgovačkim zakonikom ili kojim osobenim zakonom n.pr.da protokoliše firmu, da potvrđuje trgovačke knjige, da potvrđuje izbor senzala i da neurednog senzala kazni, da protokoliše fabrične i trgovačke marke itd.

Razlozi sa kojih je ustanovljen trgovački sud

Kao glavni razlog za to se izvodi, što se trgovački poslovi i danas, pored zakonskih pravila, upravljaju i po trgovačkim običajima. Trgovačke sudije mogu poznavati mnogo bolje od državnih sudija te običaje, jer se neprestano kreću u onoj sredini, u kojoj se oni stvaraju i primenjuju.
Osim toga, navodi se i to da gotovo sve odredbe trgovačkog zakonika postavljaju pravila samo za slučaj ako se što drukče ne ugovori, te je tako trgovačkomu saobraćaju ostavljena potpuna sloboda ugovaranja, a uzima se da će trgovačke sudije, koji i sami svaki dan zaključuju svakovrsne trgovačke ugovore, daleko lakše od državnih sudija moći shvatiti pravu volju ugovornih strana i pronaći istiniti smisao trgovačkog ugovora, povodom koga se spor vodi.
Najzad, uzima se da će trgovačke sudije poznavajući bolje interese parničara, moći ubedljivije predstaviti im kako je mnogo korisnije da se odmah naravnaju, nego da se izlažu svima troškovima, gubitku vremena i ostalim neprilikama, koje u sporu neminovno snalaze parničare".