GLAVA III

IZBOR PREDSEDNIKA, SUDIJA I
POVREMENIH SUDIJA PRIVREDNIH SUDOVA

Član 27.

Za sudiju privrednog suda može biti izabran državljanin Federativne Narodne Republike Jugoslavije koji ispunjava opšte uslove za prijem u državnu službu, koji ima završen pravni fakultet i koji nije bio osudjivan zbog krivičnog dela koje ga čini moralno nepodobnim za vršenje sudiske dužnosti.

Lice koje se bira za sudiju  okružnog privrednog suda mora imati položen sudiski ili advokatski ispit. Izuzetno za sudiju okružnog privrednog suda može biti izabrano licekoje nije položilo sudski odnosno advokatski ispit, ali koje ima najmanje pet godina prakse na pravnim poslovima. Takvo lice ne može ostati na sudiskoj dužnosti ako u roku od jedne godine po izboru ne položi ovaj ispit.

Sudije viših privrednih sudova i Vrhovnog privrednog suda biraju se iz redova istaknutih sudija ili pravnika koji su posle završenog pravnog fakulteta proveli odredjeno vreme u sudskoj praksi ili na drugim pravnim poslovima. Za sudiju višeg privrednog suda ova praksa iznosi deset godina, a za sudiju Vrhovnog suda dvanaest godina.

Profesori prava na fakultetu  mogu biti birani za sudije svih privrednih sudova iako ne ispunjavaju uslove iz st.2 i 3 ovog člana.

Član 28

Za privremenog sudiju privrednog suda može biti biran državljanin Federativne Narodne Republike Jugoslavije koji je navršio 27 godina života, koji nije osudjivan zbog krivičnog dela koje ga čini moralno nepodobnim za vršenje sudiske dužnosti i koji je s obzzirom na svoje stručno znanje ili svoje iskustvo sposoban da učestvuje u sudjenju pred privrednim sudovima.

Član 28.

Za povremenog sudiju privrednog suda može biti biran državljanin Federativne Narodne Republike Jugoslavije koji je navršio 27godina žvota, koji nije osudjivan zbog krivičnog dela koje ga čini moralno nepodobnim za vršenje sudiske dužnosti i koji je s obzirom na svoje stručno znanje ili svoje iskustvo sposoban da učestvuje u sudjenju pred privrednim sudovima.

Član 29.

Za sudiju odredjenog privrednog suda ne može biti birano lice koje je već izabranom sudiji istog suda bračni drug, srodnik u pravoj liniji ili srodik u pobočnoj liniji do drugog stepena.

U istom sudu može biti izabrano za povremenog sudiju lice koje je sudiji ili povremenom sudiji bračni drug ili sa njim stoji u odnosi srodstva iz prethodnog stava, ali u takvom slučaju ne mogu suditi u istom veću.

Član 30.

Sudije i povremene sudije Vrhovnog privrednog suda bira Savezna narodna skupština.

Sudije i povremene sudije viših privrednih sudova  biraju republičke narodne skupštine odnosno Narodna skupština Autonomne Pokrajine Vojvodina.

Sudije okružnih privrednih sudova biraju republičke narodne skupštine, Narodna skupština Autonomne Pokrajine Vojvodina, odnosno Narodni odbor Autonomne Kosovko-metohijske oblasti.

Povremene sudije okružnih privrednih sudova biraju narodni odbori srezova i gradova sa područja okružnog privrednog suda. Za povremenom sudiju izabran je kandidat koji je izabran u svim narodnim odborima srezova i gradova sa područja okružnog privrednog suda.

Član 31.

Sudije privrednih sudova i povremene sudije Vrhovnog privrednog suda i viših privrednih sudova biraju se na predlog nadležnih izvršnih veća ili odredjenog broja narodnih poslanika odnosno odredjenog broja narodnih odbornika Narodnog odbora Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti, po postupku koji je odredjen poslovnikom predstavničkog tela.

Spisak kandidata za izbor sudija okružnog privrednog suda dostavlja nadležnom izvršnom veću organ uprave za pravosudne oposlove, pošto prethodno pribavi mišljenje komisije za izbor narodnih odbora srezova i gradova sa područja okružnog privrednog suda, kao i mišljenje predsednika višeg privrednog suda.

Član 32.

Predlog za izbor povremenih sudija okružnh privrednih sudova podnosi komisija sastavljena od predstavnika narodnih odbora sa područja okružnog privrednog suda i predstavnika organa uprave za pravosudne poslove koji je predsednik komisije.

Svojom odlukom narodni odbori usvajaju ili odbacuju predložene kandidate.

Član 33.

Pre stupanja na dužnost sudija i povremeni sudija daju ovu izjavu:

»Svečano izjavljujem da žu se u svom radu pridržavati Ustava i zakona, da ću dužnost sudije vršiti savesno i nepristrasno i da ću štititi socijalistički poredak Federativne Narodne Republike Jugoslavije«.

Predsednik i sudija Vrhovnog privrednog suda i višeg privrednog suda daju izjavu pred predsednikom narodne skupštine koja ih je izabrala, predsednici okružnih privrednih sudova pred predsednikom višeg privrednog suda, a sudije okružnih privrednih sudova pred predsednikm toga suda. Povremene sudije daju izjavu pred predsednikom onog suda u koji su izabrani.

Član 34.

Sudije vrše sudisku dužnost dok ne budu razrešeni ili dok im služba ne prestane po sili zakona.

Povremene sudije biraju se na vreme od 2 godine i vrše dužnost dok ne budu razrešeni.

Član 35.

Broj sudija u privrednim sudovima, kao i broj povremenih sudija u Vrhovnom privrednom sudu i u višim privrednim sudovima, odredjuju predstavnička tela koja ih biraju.

Broj povremenih sudija u okružnim privrednim sudovima odredjuju komisije nadležne za stavljanje predloga za izbor povremenih sudija okružnih privrednih sudova (član 32) po pribavljenom mišljenju predsednika okružnog privrednog suda.

Član 36.

Odredbe koje važe za izbor sudija privrednih sudova važe i za izbor predsednika tih sudova.

GLAVA V

RAZREŠENJE, PRESTANAK SLUŽBE I UDALJENJE

OD DUŽNOSTI PRDSEDNIKA, SUDIJA I POVREMENIH SUDIJA PRIVREDNIH SUDOVA

1.      Razrešenje

Član 57.

Sudije i povremene sudije privrednih sudova mogu biti razrešeni sudiske dužnosti samo u slučajevima i u postupku koji ovaj zakon odredjuje.

Član 58.

Razrešenje sudija i povremenih sudija privrednih sudova vrši predstavničko telo koje ih je izabralo.

Povremeni sudija okružnog privrednog suda smatraće se razrešenim ako je razrešen u jednom od narodnih odbora srezova i gradova sa područja okružnog privrednog suda.

Član 59.

Sudija će biti razrešen:

kad sam zatraži da bude razrešen;

kad po svom pristanku bude izabran u drugi sud ili postavljen na drugu dužnost;

kad se utvdi   da nije u mogućnosti da vrši sudisku dužnost zbog stručne nesposobnosti ili morlne nepodobnosti.

Izborom sudije u viši sud sudija se smatra razrešenim u nižem sudu.

Član 60.

Povremeni sudija će biti razrešen:

kad sam zatraži da bude azrešen;

kad se utvrdi da nije u mogućnosti da vrši sudisku dužnost zbog nesposobnosti ili moralne nepodobnosti;

kad se utvrdi da neuredno vrši sudisku dužnost.

Povremeni sudija smatra se razrešenim ako po proteku vremena za koje je biran ne bude ponovo izabran.

Član 61

Kad sudija ili povremeni sudija zatraži da bude razrešen, predsednik suda dostaviće njegov zahtev prdstavničkom telukoje ga je izabralo, preko organa uprave za pravosudne poslove.

Član 62

Kad je sudija izabran u drugi sud ili postavljen na novu dužnost, organ uprave za pravosudne poslove obavestiće o tome predstavničko telo radi donošenja odluke o razrešenju.

Sudija ne može stupiti na novu dužnost pre nego što bude razrešen.

Član 63

Predlog za razrešenje povremenog sudije zbog neurednog vršenja sudiske dužnosti podnosi predsednik suda preko organa uprave za pravosudne poslove.

Član 64

Danom stupanja na snagu ovog zakona okružne državne arbitraže postaju okružni privredni sudovi, a republičke državne arbitraže postaju viši privredni sudovi. Sve nerešene predmete koji se zateknu kod ovih arbitraža završiće okružni privredni sudovi odnosno viši privredni sudovi po odredbama ovog zakona.

Glavna državna arbitraža postaje Vrhovni privredni sud koji će preuzeti sve predmete Glavne državne arbitraže i raspraviti ih po dosadašnjim propisima. Odluke arbitražnih veća donesene do dana stupanja na snagu ovog zakona mogu se pobijati samo pod uslovima predvidjenim u dosadašnjim propisima. Pravo inicijative po ovim propisima pripada predsedniku Vrhovnog privrednog suda.

Savezna državna arbitraža prestaje saradomdanomstupanja na snagu ovog zakona. Arbitri i ostali službenici Savezne državne arbitraže staviće se na rasploženje Saveznom izvršnom veću, a nerešeni predmeti ustupiće se nadležnim privrednim sudovima.

NAPOMENA.

Ovaj Zakon je udario temelje modernom privrednom (trgovačkom ) sudstvu u Jugoslaviji, a samim tim i u Srbiji. To j bio razlog što smo naveli nešto obimniji deo ovog Zakona.

Prema čl.4 ovog Zakona kao privredni sporovi smatraju se izmedju ostalih i sporovi upravljanja osnovnim sredstvima – dana s su to osnivačka sredstva, osnivački kapital.

5.      Zakon o parničnom postupku

(od 8.12.1956.g.)

DEO PRVI

OPŠTE ODREDBE

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom se odredjuju pravila postupka na osnovu kojih sud (sud opšte nadležnosti, privredni i vojni) raspravlja i odlučuje o imovinskoprvnim sporovima, o sporovima iz porodičnih i radnih odnosa i o drugim gradjanskopravnim sporovima.

               Za pojedine vrste ovih sporova može se zakonom odrediti poseban postupak.

DEO ČETVRTI

POSEBNE ODREDBE ZA OSTUPAK PRED

PRIVREDNIM SUDOVIMA

Član 454.

            U postupku pred privrednim sudovima primenjivaće se odredbe ovog zakona, ako u sledećim članovima nije što drugo odredjeno.

1.      NADLEŽNOST

Član 455.

Privredni sudovi nadležnni su:

1.                       da sude u medjusobnim privrdnim sporovima i sporovima za naknadu štete u koima se kao stranke pojavljuju društveno-političke zajednice, radne i druge samoupravne organizacije;

2.                       da sude u svim sporovima koji se tiču brodova i plovidbe na moru i u sporovima na koje se primenjuje pomorsko pravo (pomorski sporovi), osim sporova o prevozu putnika;

3.                       da vrše i druge poslove koji su iz zakonom stavljeni u nadležnost.

Član 456.

Kao privredni sporovi u smislu ovog zakona smatraju se sporovi iz kupovine i prodaje robe i drugih pokretnih stvari, zamene robe i pokretnih stvari, komisionog posla, posredništva, zastupništva, otpremništva, uskladištenja, osiguranja imovine, ugovora o delu i uslugama, ugovora o gradjenju, izdavačkih poslova, autorskog prava, zajma, posluge, menično-pravnih i čekovnopravnih zahteva, prvoza stvari u zelezničkom, drumskom vazdušnom i rečnom saobraćaju i saobraćaju na unutrašnjim vodama, sporovi iz prava na upotrebu firme, iz zaštite i upotrebe pronalazaka, uzoraka, modela i žigova, iz nelojalne utakmice, iz upravljanja osnovnim sredstvima, kao i drugi slični sporovi od značaja za privredu.

Okružni privredni sudovi

Član 457.

Okružni privredni sudovi nadležni su:

1) da sude privredne i pomorske sporove i sporove za naknadu štete, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 200.000 dinara, osim sporova za koje su bez   obzira na vrednost nadležni viši privredni sudovi;

Član 458.

Sporove iz nadležnosti okružnih privredih sudova sudi veće ili sudija tog suda kao sudija pojedinac.

Veće okružnog privrednog suda sastavljeno je od jednog sudije kao predsednika veća i dvojice sudija-porotnika.

Član 459.

Sudija pojedinac okružnog privrednog suda sudi privredne i pomorske sporove i sporove za naknadu štete, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 20.000 dinara.

Sudija pojedinac okružnog privrednog suda sprovodi postupak i donosi odluke i u predmetima pravne pomoći, obezbeđenja dokaza i izdavanja privremenih mera obezbedjenja pre pokretanja parničnog postupka.

Viši privredni sudovi

Član 460.

Viši privredni sudovi nadležni su:

1)                      da sude privredne i pomorske sporove i sporove za naknadu štete, ako vrednost predmeta spora prelazi 200.000 dinara;

2)                      da sude bez obzira na vrednost predmeta spora, privredne sporove koji se odnose  na zaštitu i upotrebu pronalazaka, uzoraka, modela i žigova i prava na upotrebu firme, kao i sporvove iz nelojalne utakmice i iz autorskog prava;

3)                      3) da odlučuju o žalbama protiv odluka okružnih privrednih sudova donetih u prvom stepenu;

4)                      da vrše i druge poslove koji su im zakonom stavljeni u nadležnost.

Član 461.

Veće višeg privrednog suda kad sudi u prvom stepenu sastvljeno je od jednog sudije kao predsednika veća i dvojice sudija-porotnika, a kad sudi u drugom stepenu od dvojice sudija, od kojih je jedan predsednik veća i jednog sudije-porotnika.

U većima sastavljenim od trojice sudija viši privredni sudovi rešavaju sukobe o nadležnosti izmedju privrednih sudova i odlučuju o prenošenju mesne nadležnosti na drugi privredni sud svog područja (čl.61 i 62).

Vrhovni privredni sud

Član 462.

Vrhovni privredni sud nadležan je:

1)                         da odlučuje o žalbama protiv odluka viših privrednih sudova donetim u prvom stepenu;

2)                         da odlučuje povodom zahteva  za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažnih odluka privredih sudova u slučajevima odredjenim u ovom zakonu;

3)                         da vrši i druge poslove koji su mu zakonom stavljeni u nadležnost.

Član 463.

Vrhovni privredni sud sudi u većima od pet sudija, od kojih su predsednik veća i jedan član sudije Vrhovnog privrednog suda, a tri člana sudije porotnici.

U većima od tri sudije Vrhovni privredi sud odlučuje o žalbama protiv rešenja kojima se ne završava postupak pred prvostepenim sudom i rešava sukobe o nadlećnosti izmedju privredih sudova.

Član 478.

Ako obe stranke sporazumno predlože da se ročište odloži da bi pokušale poravnanje, sud  će uvažiti ovaj predlog i odmah obavestiti stranke o danu i času kad  će se održati novo ročište.

Član 479.

Ako sa pripremnog ročišta ili sa prvog ročišta za glavnu raspravu ili sa kojeg docnijeg ročište izostanu obe stranke, sud će odložiti ročište. Ako i na novo ročište ne dodju obe stranke smatraće se da je tužilac povukao tužbu.

Rokovi

Član 480.

U postupku pred privrednim sudovima važe sledeći rokovi:

1)                      rok od tridesed dana za podnošenje predloga za povraćaj u predjašnje stanje iz člana 107 stav 3 ovog zakona,

2)                      2) rok od osam dana za žalbu protiv presude odnosno rešenja, a rok od tri dana za podnošenje odgovora na žalbu.

Izuzeci od pojedinih odredaba postupka

Član 481.

U postupku pred privredim sudovima stranke ne mogu van ročišta davati izjave usmeno na zapisniku kod suda.

U postupku pred višim privrednim sudovima ili Vrhovnim privredim sudom punomoćnik stranke iz člana 84. ovog zakona može biti sao lice koje ima položen sudijski ili advokatski ispit.

Isprava na osnovu kome se izdaje platni nalog po  članu 426. ovog zakona ne mora biti priložena u izvorniku ili u overenom prepisu. Dovoljno je ako je prepis takve isprave overio rukovodilac ustanove.

U postupku pred privrednim sudovima neće se primenjivati odredbe čl.313 i 427 ovog zakona.

6.      Zakon o redovnim sudovima

Glava II

ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST SUDOVA

Član  13

Redovni sudovi opšte nadležnosti u Socijalističkoj Republici Srbiji su:

-         opštinski sudovi,

-         vrhovni sudovi autonomnih pokrajina,

-         Vrhovni sud Srbije.

Zakonom se mogu ustanoviti specijalizovani privredni sudovi i to kao okružni ili viši privredni sudovi.

4.                       Privredni sudovi

a)      Okružni privredni sudovi

Član 23

Okužni privredni sud u prvom stepenu sudi:

1.u medjusobnim privrednim sporovima i sporovima za naknadu štete između preduzeća i drugih subjekata, drugih samoupravnih organizacija i zajednica, društveno-političkih zajednica osim sporova izmedju republika, odnosno autonomnih pokrajina, i izmedju federacije i republike, odnosno autonomne pokrajine, medjuopštinskih regionalih zajednica i drugih društveno pravnih lica,

2. sporove koji se odnose na brodove i plovidbu na moru i na unutašnjim vodama, kao i sporove na koje se primenjuje plovidbeno pravo, osim sporove o prevozu putnika;

3. sporove izmedju lica iz tačke 1. ovog stava i stranih fizičkih i pravnih lica koji proizilaze iz njihovih odnosa prometa robe i vršenja usluga, kao i takve medjusobne sporove stranih fizičkih lica;

4. sporove u kojima pored lica iz tačke.1 i 3 ovog člana učestvuju, kao suparničari iz člana 196 stav l. Tačka 1. Zakona o parničnom postupku, i druga fizička i pravna lica;

5.                  5.  sporove povodom zaštite i upotrebe pronalazaka, uzoraka, modela i žigova i prava na upotrebu firme, kao i sporove povodom nelojalne konkurencije i povodom autorskih prava, kada se kao stranke pojavljuju lica iz tač.1.3. i 4. ovog člana;

6. sporove koji se odnose navazduhoplove i sporove na koje se primenjuju vazduhoplovno pravo, osim sporova o prevozu putnika;

7. privredne prestupe u prvom stepenu.

Okružni privredni sud, pored poslova iz stava l. ovog člana:

-         sprovodi postupak prinudnog poravnanja i stečaja i postupak redovne likvidacije,

-         vodi sudski registar preduzeća, zadruga i drugih subjekata za koje je to zakonom predvidjeno,

-         sprovodi izvršenje odluka privrednih sudova u privrednim sporovima i privrednim prestupima osim na nepkretnostima kao i odluke samoupravnih sudova koje se odnose na pravna lica,

-         odlučuje o priznavanju straih sudskih odluka iz privrednih sporova,

-         odlučuje o drugim stvarima i vrši druge poslove kada je to zakonom odredjeno.

Okružni privredni sud koji sprovodi postupak stečaja i redovne likvidacije nadležan je da sudi sve sporove koji nastanu povodom sprovodjenja ovog postupka bez obzira na svojstvo stanke u sporu i bez obzira kada je parnica pokrenuta.

Član 24

Okružni privredni sudovi su:

1.                               Okružni privredni sud u Beogradu za teritoriju grada Beograda;

2.                               Okružni privredni sud u Valjevu za teritoriju opština: Valjevo, Lajkovac, Loznica, Ljig, Mionica, Ub, Osečina, Vladimirci, Koceljeva, Bogatić, Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik i Šabac;

3.                               Okružni privredni sud u Zaječaru za teritoriju opština: boljevac, Bor, Kladovo, Knjaćevac, Majdanpek, Negotin, Zaječar i Sokobanja;

4.                               Okružni privredni sud u Kraljevu za teritoriju opština: Aleksandrovac, Brus, Čačak, Ćićevac, Gornji Milanovac, Kraljevo, Kruševac, Lučani, Novi Pazar, Raška, Sjenica, Trstenik, Tutin, Varvarin i Vrnjačka Banja,

5.                               Okružni privredni sud u Kragujevcu za tritoriju opština: Arandjelovac, Batočina, Despotovac, Knić, Krgujevac, Paraćin, Rača, Rekovc, Svetozarevo, Silajnac, Topola i Ćuprija;

6.                               Okružni privredni sud u Nišu za teritoriju opština: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Dimitrovgrad, Doljevac, Gadžin Han, Žitoradja, Kuršumlija, Merošina, Niš, Pirot, Prokuplje, Ražanj i Svrljig,

7.                               Okružni privredni sud u Požarevcu za teritoriju opština: Veliko Gradište, Velika Plana, Golubac, Žabari, Žagubica, Kčevo, Malo Crniće, Petrovac, Požarevac, Smederevo i Smederevska Palanka;

8.                               Okružni privredni sud u Titovom Užicu  za teritoriju opština:Arilje, Bajina Bašta, Ivanjica, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Titovo Užice i Čajetina;

9.                               Okružni privredni sud u Leskovcu za tritoriju opština: Bosilegrad, Bujanovac, Bojnik, Vlasotince, Vladičin Han, Vranje, Lebane, Leskovac, Medvedja, Preševo, Surdulica, Trgovište i Crna Trava.

c)          Viši privredni sud Srbije

Član 25.

Viši privredni sud Srbije nadležan je da:

1.      odlučuje u prvom stepenu kada je to odredjeno zakonom;

2.      rešava upravno-računske sporove;

3.      rešava sukobe mesne nadležnosti izmedju okružnih privrednih sudova na svom području;

4.      odlučuje o žalbama protiv odluka okružnih privrednih sudova, donetih u prvom stepenu;

5.      vrši druge poslove odredjene zakonom;

6.      daje okružnim privrednim sudovima uputstva o načinu vodjenja evidencije i proučavanju sudske prakse i društvenih odnosa i pojava koje su zapazili u toku rada sudova;

7.      daje saglasnost na predlog poslovnih uzansi za promet robom i propisekoje donosi Privredna komora Srbije.

Glava VI

SUDIJE I SUDIJE POROTNICI

1.      Izbor

Član 63

Za sudije može biti biran državljanin Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji ispunjava opšte uslove za stupanje na rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit ili je doktor pravnih nauka, koji je svojim dosadašnjim stručnim radom i ponašanjem opredeljen za zaštitu ustavom i zakonom utvrdjenog pravnog poretka i sloboda i prava gradjana i dostojan ugleda sudijske funkcije, i koji ispunjava i posebne uslove propisane ovim zakonom. 

Član 64

Za sudiju može biti izabrano lice koje pored uslova iz člana 63 ovog zakona ima i radno iskustvo u sudu ili na pravnim poslovima u drugim državnim organima, u organizacijama udruženog rada ili drugim samoupravim organizacijama i zajednicama  na drugim pravim poslovima, i to:

-         za sudiju opštinskog suda, dve godine,

-         za sudiju okružnog suda, šest godina,

-         za sudiju okružnog privrednog suda, šest godina,

-         za sudiju Višeg privrednog suda Srbje, osam godina,

-         za sudiju vrhovnog suda autonomne pokrajine, osam godina,

-         za sudiju Vrhovnog suda Srbije, deset godina.

Član 65

Za sudijune može biti birano, odnosno ponovo izabrano lice koje je izabranom sudiji toga suda bračni drug ili srodnik u pravoj ili u pobočnoj liniji do drugog stepena.

Član 66

Za sudiju porotnika može biti biran punoletni državljanin Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije koji je po svojim radim i ljudskim kvalitetima dostojan ugleda sudijske funkcije i koji je, s obzirom na svoje znanje i isikustvo, sposoban da vrši tu dužnost u sudu.

Sudije porotnici biraju sena vreme od četiri godine i mogu biti ponovo birani.

Prilikom izbora sudija porotnika vodiće se računa da se biraju i lica koja imaju potrebno stručno iskustvo iz odredjenih oblasti koje bogu biti od značaja za rešavanje u pojedinim pravnim stvarima.

Član 67

Sudija se bira na vreme od osam godina i može biti ponovo biran.

U toku vremena za koje je izabran, sudiji može prestati funkcija samo po sili zakona ili razrešenjem od strane skupštine koja ga je izabrala, u slučajevima i u postupku koji je zakonom odredjen.

Sudiji, koji nije ponovo izabran, skupština nadležna za izbor obezbediće po prestanku funkcije raspored na poslove i zadatke koji odgovaraju stručnoj spremi i radnim sposobnostima, u državnim organima, organizacijama i zajednicama u opštini, odnosno Republici. Do tada, a najviše godinu dana isplačivaće mu lični dohodak u visini ličnog dohotka kao da nije razrešen. Za to vreme dužan je da obavlja poslove i zadatke koji odgovaraju njegovim stručnim i drugim radim sposobnostima koje mu poveri ta skupština.

Sudiji koji bude razrešen iz razloga predvidjenih članom 78  stav 1 tač.2,5 i 6 ovog zakona skupština društveno-političke zajednice koja ga je razrešila isplačivaće lični dohodak koji je primio u poslednjem mesecu pre razrešenja dok se ne zaposli, a najduže tri meseca.

Rešenje o korišćenju prava i prestanka rada iz prethodnih stavova, donosi komisija skupštine nadležna za izbor i imenovane.

Pravo iz stava 3 ne pripada sudijama koji nisu dali svoj pristanak na izbor.