Privredni sud u Beogradu

Privredni sud u Beogradu obrazovan je 1954.g. nakon prestanka sa radom državnih arbitraža, pa je na osnovu Zakona o privrednim sudovima u celoj Jugoslaviji došlo do obrazovanja privrednih sudova.

Tako je predsednik državne arbitraže Dušan Bosić postao i prvi predsednik Okružnog privrednog suda u Beogradu, kako se ovaj sud zvao prilikom osnivanja.

Ovaj sud je po teritoriji za koju je bio nadležan i po broju sudija bio najveći privredni sud ne samo u Jugoslaviji već i na Balkanu.

Naime, sud je prilikom obrazovanja bio nadležan i za teritoriju koje danas pokrivaju Privredni sudovi Valjevo i Požarevac (koji su kasnije obrazovani), tako da je ovaj sud rešavao približno oko 50% svih predmeta iz nadležnosti privrednih sudova Srbije, pa je bilo godina kada je sud rešavao i po 100.000 predmeta.

Nakon početka rada Pivrednih sudova u Valjevu i Požarevcu teritorijalna nadležnost Privrednog suda u Beogradu se smanjila, ali je ovaj sud ipak ostao najveći sud u Jugoslaviji i rešava oko 1/3 predmeta svih sudova Srbije (1997. rešeno je ukupno 234.800 predmeta od strane svih sudova a Privredni sud u Beogradu je rešio 77.855 predmeta).

Broj predmeta se povećavao pa se povećavao i broj sudija koa i ostalih radnika.

U 1997.g. u sudu je radilo 64 sudije a u 1998.g. 69 sudija, i tu se broj sudija kreće oko 1/3 u odnosu na ukupan broj sudija u svim sudovima u Srbiji.

Ono što je interesantno i značajno za ovaj sud je, da se pred ovim sudom rešavaju najsloženiji predmeti budući da su u Beogradu smeštena predstavništva kako stranih tako i domaćih firmi iz drugih gradova, pa se  spoljno-trgovinski promet obavlja najčešće preko firmi u Beogradu i zato se ovde rešavaju i najsloženiji sporovi.

Pored rada na svojim predmetima i česte delegacije ovoga suda da reši pojedine komplikovane sporove, ovaj sud je uvek prema svojim mogućnostima pružao pomoć u radu drugim sudovima.

Tako je Privredni sud u Beogradu pružio pomoć sudu u Požarevcu prilikom njegovog osnivanja i početka rada.

Najobilniju pomoć ovaj sud je pružio Privrednim sudovima Vojvodine 1992.g. prilikom njihovog ponovnog osnivanja.

Bile su delegirane sudije Privrednog suda u Beogradu za sve sudove u Vojvodini dok ovi sudovi nisu organizovani i otpočeli sa radom i dok se nisu izabrale sudije. Ova pomoć je trajala oko 6 meseci, a bile su delegirane sudije i to: sudija Dilparić u sudu u Pančevu,  sudija Varićak u sudu u Sremskoj Mitrovici, sudija Bunjevački u sudu u Zrenjaninu, sudija Vujačić u sudu u Novom Sadu i sudija Vojvodić u sudu u Somboru. I kasnije je ovaj sud pružao pomoć tako da je jedno vreme  sudija Dušica Aksentijević učestvovala u radu u Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici kao član stečajnog veća jer nije bio dovoljan broj sudija.

Privredni sud u Beogradu u početku svoga rada  bio je smešten na dve lokacije, u Nušićevoj 6 i Jovanovoj 21. Kasije je sud preseljen u Masarikovu 2, gde se i sada nalazi. Zgrada je funkcionalna i dobro opremljena tako da su obezbedjeni dobri uslovi za rad.

Privredni sud u Beogradu je opterećen kao i drugi privredni sudovi u  Srbiji.

U 1997.g. primljeno je 73.831 predmeta svih vrsta a završeno 77.855 predmeta ili 1.368 predmeta po sudiji.

U 1998.g. primljeno je 60.212 predmeta a završeno 56.887 predmeta  ili 986 predmeta po sudiji.

I pored toga što je to nešto manji broj nego prethodne 1997.g. , ipak je to znatno više nego što je normama predvidjeno.

I u ovom sudu broj pojedinih vrsta predmeta se stalno povećavao. Tako je u 1998.g. došlo do povećanja broja predmeta kod upisa u sudski registar za 21,48% , kod stečaja i likvidacije za 55,31% a kod privrednih prestupa za 40,48%.

Primera radi, u 1998.g. primljeno je 17.701 prijava za upis u sudski registar što predstavlja povećanje za 1.130 prijava u odnosu na prethodnu godinu.

Kod stečajeva primeljeno je 8.649 prijava (od toga 587 prijava za likvidaciju) a završeno je 88,62% predmeta.

Kod privrednih prestupa primljeno je 4.952 nova predmeta što je više za 1.427 predmeta nego prethodne  1997, a na kraju godine ostalo je nerešeno 994 predmeta.

U 1998.g. postignuta je zadovoljavajuća ažurnost, ali je sud posvetio osobitu pažnju kvalitetu izrade odluka.

Od svih završenih predmeta potvrdjeno je 69,72% odluka (prosek 61,16% za sve sudove)  kod stečajeva potvrdjeno je 88,43% odluka, kod prestupa 82,20% odluka (prosek 65,43% kod svih sudova) a ukinuto je samo 7,63% odluka.

Na osnovu iznetih podataka jasno se vidi da je zadržan veoma visok nivo kvaliteta u izradi odluka.

Jedan veći broj sudija Privrednog suda u Beogradu izabran je u Viši privredni sud, a  nekoliko sudija izabrani su u Vrhovni sud Srbije.

Veći broj sudija ovog suda su veoma aktivni u pisanju radova, članaka, referata i učestvuju  na savetovanjima, seminarima i drugim stručnim skupovima.

Sudije su arbitri spoljno-trgovinske arbitraže, arbitri u izbranim sudovima Komore Srbije i Beograda, članovi su radnih grupa za izradu zakona, kao: o parničnom postupku, o izvršnom postupku, Uredbe o upisu u sudski registar, Zakona o prinudnom porvnanju stečaju i likvidaciji.

Ovaj sud daje veliki doprinos u pripremanju i zauzimanju stavova na savetovanjima privrednih sudova Srbije.

Saradnja suda sa privrednim komorama, državnim organima i drugim organizacijama je zadovoljavajuća i odvija se sa ciljem da se privredi pruži pomoć za što uspešnije organizovanje i privredjivanje.