1. Stvarna nadležnost trgovinskog suda za odlučivanje po izlučnoj tužbi

                                             (čl. 15. Zakona o sudovima)                                                

Spor po izlučnoj tužbi je spor nastao u toku, odnosno povodom postupka izvršenja a Trgovinski sud je stvarno nadležan za rešavanje takvog spora samo ukoliko je nadležan da određuje i sprovodi izvršenje u vezi sa kojim je izlučna tužba podneta.

Iz obrazloženja

          Prema stanju u spisima tužilac je tužbom tražio da se tuženi obaveže da izvrši izdvajanje pokretnih stvari tužioca iz postupka prodaje pokretnih stvari putem usmenog javnog nadmetanja u postupku prinudne naplate poreskog duga  poreskog dužnika "F" iz L., bliže navedenih u petitumu tužbe, a od rednog  br. 1 do 31, pa je predložio da se odredi privremena mera radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja i tuženom naloži da prekine sa postupkom prinudne naplate poreza i drugih poreskih davanja, prema poreskom dužniku "F" AD iz L., radi prodaje istih pokretnih stvari.

            Prema odredbi čl. 15. st. 2. tač. v) Zakona o sudovima, čije se odredbe o nadležnosti još uvek primenjuju, sledi da su privedeni sudovi, a sada trgovinski sudovi, nadležni da određuju i sprovode izvršenje i obezbeđenje na osnovu verodostojnih isprava, odluka privrednih sudova i odluka mirovnih veća i arbitraža  kada s odnose na lice iz st. 1. tač. a), b) i v) ovog člana, osim na nepokretnostima, kao i da rešavaju sporove nastale u toku i povodom izvršenja odluka navedenih sudova. Postupak po izlučnoj tužbi, kojom se traži izuzimanje određenih stvari iz postupka prinudne naplate, je spor koji jeste proizašao iz postupka izvršenja, ali je potrebno oceniti da li se radi o izvršenju za koje je nadležan trgovinski sud, jer  je trgovinski sud nadležan da rešava sporove povodom izvršenja onih odluka koje su Zakonom o sudovima izričito predviđene, bez obzira na svojstvo parničnih stranaka, jer je ovo svojstvo stranaka bilo relevantno za  zasnivanje nadležnosti trgovinskog suda, kao i izvršnog suda.

(Rešenje Višeg trgovinskog suda Pž. br. 8756/06 od 26.10.2006 godine)

 2. Stvarna nadležnost trgovinskog suda

(čl. 15. Zakona o sudovima)

Trgovinski sud je stvarno nadležan za suđenje u sporu protiv tužene Republike Srbije – Republičke uprave javnih prihoda, u situaciji kada nije doneto rešenje o oduzimanju robe tužioca u upravnom postupku, protiv koga bi se mogao voditi upravni spor.

 Iz obrazloženja

          Kako u konkretnom slučaju nije vođen upravni postupak, to znači da ne postoji rešenje koje ima karakter upravnog akta, čija bi se zakonitost ispitivala u upravnom sporu, te se u ovoj situaciji ne može ni raditi o upravnoj stvari. Iz navedenog dopisa Republičke uprave javnih prihoda, Organizacione jedinice – Centar P. od 15.6.1999. godine ne proizlazi da je prethodno doneto rešenje o oduzimanju robe, po kome bi se mogao voditi upravni postupak, a sam dopis nema karakter upravnog akta. Iz tih razloga tužilac je podneo tužbu Trgovinskom sudu jer se prema navodima tužioca radi o zahtevu za isplatu iznosa po osnovu neosnovanog obogaćenja za  robu oduzetu od strane tuženog bez navođenja osnova, dana 25.4.1999. godine. Iz iznetog proizlazi da se u opisanoj situaciji radi o imovinsko pravnom zahtevu koji je utemeljen u odredbi člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, te je drugostepeni sud stanovišta da sporni odnos spada u redovnu sudsku nadležnost, iz razloga što je nastao u vezi sa poslovanjem  tužioca, koji u vidu registrovanog zanimanja, obavlja privrednu delatnost, i čija je roba radnjama tuženog prešla iz imovine tužioca u imovinu tuženog ili trećih lica u kom slučaju osnov zahteva može biti i naknada štete prouzrokovana radnjama tuženog.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž. 12009/05 od 13.7.2006. godine)

1. Stvarna nadležnost opštinskog suda za određivanje izvršenja kada je izvršni poverilac fizičko lice

(član 15. stav 1. Zakona o sudovima)

 Za određivanje izvršenja po predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave donete od strane trgovinskog suda, gde je izvršni poverilac fizičko lice, a izvršni dužnik pravno lice u stečaju stvarno je nadležan opštinski sud

                                                  Iz obrazloženja

 Iz spisa ove pravne stvari proizlazi da je izvršni poverilac fizičko lice, a da je izvršni dužnik pravno lice u stečaju. Predlog za dozvolu izvršenja podnet je na osnovu presude Privrednog suda u B. P. 2868/00 od 2.10.2001. godine.

            Da bi se radilo o privrednom sporu za čije je izvršenje nadležan Trgovinski sud bilo bi potrebno da budu ispunjena kumulativno dva uslova i to da se radi o licima iz čl. 15. st. 1. tač. a), b) i v) Zakona o sudovima kao i da je postupak proistekao iz međusobnih privrednih odnosa.

            U konkretnom slučaju ne radi se o privrednom sporu, jer je tužilac fizičko lice, a tuženi pravno lice u stečaju, to za postupak izvršenja ne može ni biti nadležan Trgovinski sud. Naime, izvršna isprava koja je dostavljena kao dokaz uz predlog za izvršenje, doneta je od strane Privrednog suda u B. iz razloga što je tuženi pravno lice u stečaju, te se može zaključiti da se ne radi o privrednom sporu, već samo o sporu koji sudi Privredni sud zbog atrakcije nadležnosti usled stečaja.

            Dakle, kako se ne radi o privrednom sporu, trgovinski sud u parničnom postupku je bio nadležan za sprovođenje postupka iz razloga što  je tuženi u stečaju, pa je došlo do atrakcije nadležnosti usled stečaja. Atrakciona nadležnost privrednog suda zbog stečaja ne utiče na vrstu spora ukoliko on inače ne bi bio privredni spor.

Stvarno nadležan za izvršenje je mesno nadležan opštinski sud. Atrakcija stvarne nadležnosti nije dozvoljena u izvršnom postupku, pa je prvostepeni sud pravilno doneo rešenje kojim se trgovinski sud oglasio stvarno nenadležnim i po pravnosnažnosti rešenja ustupio spise predmeta IV Opštinskom sudu u B. kao stvarno i mesno nadležnom sudu za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave donete od strane Privrednog suda u B.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Iž. 1156/06 od 8.6.2006. godine)

 1. Stvarna nadležnost trgovinskog suda

            Trgovinski sud nije stvarno nadležan po tužbi radnika za povraćaj uplaćenog iznosa radi kupovine deonice.

 Iz obrazloženja

             Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24.1.1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije.

            Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine.

            Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti Trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu a ne statusnom sporu.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.5.2006. godine)

 1. Stvarna nadležnost trgovinskog suda

Trgovinski sud nije stvarno nadležan po tužbi radnika za povraćaj uplaćenog iznosa radi kupovine deonice.

 Iz obrazloženja

             Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24.1.1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije.

            Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine.

            Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti Trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu a ne statusnom sporu.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.5.2006. godine) 

1. Stvarna nadležnost trgovinskog suda

            Trgovinski sud nije stvarno nadležan po tužbi radnika za povraćaj uplaćenog iznosa radi kupovine deonice.

 Iz obrazloženja

             Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24.1.1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije.

            Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine.

            Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti Trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu a ne statusnom sporu.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.5.2006. godine)

 1. Stvarna nadležnost trgovinskog suda

            Trgovinski sud nije stvarno nadležan po tužbi radnika za povraćaj uplaćenog iznosa radi kupovine deonice.

 Iz obrazloženja

             Predmet ovoga spora nije zahtev tužioca za priznavanje prava na akcije po osnovu izvršenih uplata, odnosno osporavanje odluke kojom su priznate deonice uplaćene do 24.1.1994. godine, da bi se zaključilo da se radi o sporu proisteklom iz privatizacije.

            Nezavisno od prava tužioca po osnovu uplate deonica u postupku privatizacije, tužilac postavlja zahtev za povraćaj uplaćenog iznosa koji tuženi drži bez pravnog osnova, ne osporavajući odluku tuženog da se ne priznaju sredstva uplaćena u periodu od 1995. do 2000. godine.

            Tuženi je istakao prigovor stvarne nenadležnosti Trgovinskog suda, pa je prvostepeni sud zauzeo pravni stav da tužilac ne traži utvrđivanje prava na akcije, zašta bi sud bio nadležan, niti naknadu štete zbog neostvarenog prava na akcije, već traži novčana sredstva koja se kod tuženog nalaze bez pravnog osnova. Iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi da tužilac kao zaposleni od tuženog traži sredstva koja mu je tuženi obustavio od zarade po osnovu koji je otpao. Dakle, radi se o imovinsko-pravnom sporu a ne statusnom sporu.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 4185/06 od 30.5.2006. godine)