|
3. Izmene usvojenog plana reorganizacije
(čl. 138. ZSP)
Usvojeni plan reorganizacije može
se menjati samo pod istim uslovima i na isti način na koji je donet,
a ne odlukom stečajnog sudije.
Iz obrazloženja
… U
konkretnom slučaju je nesporno da stečajni dužnik u okviru roka za
realizaciju Plana reorganizacije
nije postupio po odredbama istog, da je rok za sprovođenje Plana
reorganizacije od 8 meseci
istekao 14.8.2006. godine. Shodno
iznetom, prvostepeni sud je pravilno primenio odredbu čl. 138. st.
2. tač. 3. Zakona o stečajnom postupku, kada je odlučio da se
postupak reorganizacije stečajnog
dužnika obustavi, a stečajni postupak nastavi bankrotstvom stečajnog
dužnika.
Neosnovani su žalbeni navodi da je u konkretnom slučaju
prvostepeni sud bio dužan da udovolji predlogu odbora poverilaca i
dužniku odredi dopunski rok za realizaciju Plana
reorganizacije, te da nije bio
ovlašćen da postupak reorganizacije
obustavi bez postojanja konkretnog predloga za obustavu istog.
Članom 132. Zakona o stečajnom postupku, propisan je način glasanja
o predloženom nacrtu plana
reorganizacije i usvajanja plana
reorganizacije, te je istim određeno da se plan
reorganizacije smatra usvojenim,
ako ga na propisani način prihvata sve klase poverilaca i ukoliko je
to u skladu sa odredbama zakona. U stavu 12. čl. 132. Zakona o
stečajnom postupku, propisano je da se usvojeni plan
reorganizacije može menjati pod
istim uslovima i na isti način na koji je i donet. Iz navedene
odredbe proizlazi da je uloga suda, odnosno stečajnog sudije u
postupku usvajanja plana reorganizacije
da se stara o zakonitosti usvojenog plana, te da se usvojeni plan
reorganizacije ni na koji način
ne može menjati odlukom stečajnog sudije, niti se njegovim odlukama
na bilo koji način mogu derogirati predviđene mere u realizaciji tog
plana, odnosno menjati volja poverilaca iskazana kroz usvojeni plan.
Tačni su žalbeni navodi da u smislu čl. 138 Zakona o
stečajnom postupku, stečajni sud može preduzeti više različitih mera,
u situaciji kada stečajni dužnik ne postupa po odredbama usvojenog
plana reorganizacije. Ove mere su
po svojoj sadržini suštinski različite, pa iz vrste pojedinih mera
proizlazi da se neke od njih mogu preduzimati samo u toku trajanja
perioda predviđenog za realizaciju plana, a ne i nakon toga. Tačan
je stoga zaključak prvostepenog suda
da isti nije bio ovlašćen da nakon isteka roka za sprovođenje
programa reorganizacije, dalje
nalaže stečajnom dužniku da postupi po usvojenom Planu u naknadno
ostavljenom produženom roku. Ovo stoga, što bi na opisani način
stečajni sudija izmenio odredbe već usvojenog Plana
reorganizacije u jednom od
suštinskih elemenata, a to je rok trajanja istog. Stoga je pravilan
zaključak prvostepenog suda da se
mere iz čl. 138. st. 2. tač. 1. i 2. Zakona o stečajnom postupku,
mogu preduzeti samo tokom trajanja, odnosno u okviru roka za
realizaciju Plana reorganizacije,
a ne i nakon isteka tog roka, jer bi se u protivnom suštinski menjao
usvojeni Plan reorganizacije.
(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 794/06
od 18.9.2006. godine)
7. Izveštaj stečajnog upravnika o izvršenju plana reorganizacije i zaključenje stečajnog
postupka
(čl. 137. ZSP)
Izvršenje plana reorganizacije
stečajno veće utvrđuje isključivo na osnovu izveštaja stečajnog
upravnika i jedino na osnovu takvog izveštaja može se doneti odluka
o zaključenju stečajnog postupka.
Iz obrazloženja
Žalbeni navod da je izveštaj o izvršenom
planu reorganizacije, a u svojstvu člana UO, podnelo lice koje na to
nije bilo ovlašćeno, takođe nema uticaja jer se odluka o zaključenju
stečaja usled izvršenja plana reorganizacije u potpunosti, donosi na
osnovu izveštaja stečajnog upravnika i
stečajnog sudije, a ne organa uprave stečajnog dužnika u
reorganizaciji. U tom smislu u spisima postoji precizan izvrštaj
stečajnog upravnika o potpunom izvršenju plana reorganizacije, taj
izveštaj je potvrđen od strane stečajnog
sudije na ročištu 17.03.2006. godine, te pošto nije bilo prigovora
na isti izveštaj, pravilna je odluka stečajnog veća da izveštaj
prihvati kao tačan. Štaviše, istom ročištu je prisustvovao i sam
žalilac u svojstvu ovlašćenog lica stečajnog dužnika i izričito
izjavio da nema primedbi na izveštaj
stečajnog upravnika. Pitanje ovlašćenja lica koje je
imenovano u izveštaju podnetom u ime organa
uprvljanja stečajnog dužnika o realizaciji plana reorganizacije nema
nikakvog uticaja na odluku stečajnog veća o zaključenju stečajnog
postupka jer se ta odluka na osnovu takvog izveštaja i ne donosi.
(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pvž. 473/06
od 15.6.2006. godine)
3. Blagovremenost prijave potraživanja prema
Zakonu o stečajnom postupku
Prema
Zakonu o stečajnom postupku ispituju se i potraživanja prijavljena
posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja i to na ispitnom
ročištu ili na dopunskom ispitnom ročištu koje određuje stečajno
veće na trošak poverioca pod uslovima iz člana 95. Zakona.
Iz obrazloženja
Iz stanja u spisima predmeta proizlazi da je
prvostepeni sud na osnovu odredbe člana 90. Zakona o prinudnom
poravnanju, stečaju i likvidaciji odbacio prijavu potraživanja S. M.
jer je ista podneta nakon isteka roka od 60 dana od dana
objavljivanja Oglasa o otvaranju postupka stečaja kojim su pozvani
svi poverioci da stečjanom veću prijave svoja potraživanja u
zakonskom roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa.
Prema članu 56. stav 2. Zakona
o stečajnom postupku rok za prijave potraživanja ne može biti duži
od 60 dana od dana objavljivanja oglasa o pokretanju stečajnog
postupka.
Odredbom člana 93. propisano je
da se konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava na
ispitnom ročištu, koje se održava u roku koji nije kraći od 45 ni
duži od 60 dana od isteka roka za prijavu potraživanja.
Prema odredbi člana 95. Zakona
o stečajnom postupku na ispitnom ročištu ispituju se i potraživanja
prijavljena posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja, ako su
prijave podnete sudu i stečajnom upravniku pre održavanja ispitnog
ročišta ili neposredno na ročištu. Ako stečajni upravnik ili neki od
poverilaca stavi prigovor, tražeći da se naknadno prijavljeno
potraživanje ne ispituje na ispitnom ročištu, ili ako potraživanje
bude prijavljeno tek posle ispitnog ročišta, stečajno veće će o
trošku poverioca koji je naknadno prijavio potraživanje odrediti
dopunsko ispitno ročište.
Članom 116. istog Zakona
propisano je da je pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik
dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem
tekstu: nacrt za glavnu deobu), a nacrt rešenja između ostalog
sadrži konačnu listu svih potraživanja iz člana 93. ovog zakona.
Shodno članu 112-116 Zakona o stečanom postupku nacrt rešenja za
glavnu deobu se sačinjava nakon prodaje imovine stečajnog dužnika.
Dakle, prema Zakonu o stečajnom
postupku ispituju se i potraživanja prijavljena posle isteka roka za
prijavljivanje potraživanja i to na ispitnom ročištu ili na
dopunskom ispitnom ročištu koje određuje stečajno veće na trošak
poverioca pod uslovima iz člana 95. Zakona. Ako se postupak stečaja
sprovodi unovčenjem imovine i deobom stečajne mase radi namirenja
utvrđenih potraživanja i radi zaključnja postupka stečaja prijava
potraživanja se mora podneti pre donošenja rešenja o glavnoj deobi
stečajne mase iz člana 116. Zakona o stečajnom postupku.
U konkretnom slučaju prijava
potaživanja jeste podneta nakon isteka roka od 60 dana za
prijavljivanje potraživanja iz člana 56. Zakona o stečajnom
postupku. Međutim, kako prema stanju u spisima predmeta
nije prodato ništa od imovine stečajnog dužnika
to je u pogledu navedene prijave potraživanja prvostepeni sud bio
dužan da postupi u skaladu sa članom 95. Zakona o stečajnom postupku.
(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 52/06 od
16.2.2006. godine)
9.
Likvidacija ustanova
(čl. 12. Zakona o
javnim službama u vezi sa članom 19. Zakona o zdravstvenoj zaštiti)
Likvidacija zdravstvene ustanove se sprovodi na
način i u postupku regulisanim Zakonom o privrednim društvima,
shodno odredbama člana 12. Zakona o javnim službama u vezi člana 19.
Zakona o zdravstvenoj zaštiti
Iz obrazloženja
Prema stanju u spisima i samim žalbenim navodima
predlagača, predlagač je kao pravno lice registrovan u pravnoj formi
zdravstvene ustanove. Zbog toga se registracija predlagača kao
pravnog lica i dalje vodi kod Trgovinskog suda registarski uložak br.
1-4751-00, a ne kod Agencije za registraciju privrednih subjekata.
Prema odredbama čl. 19 Zakona o zdravstvenoj
zaštiti na osnivanje, upravljanje, rukovođenje i ukidanje
zdravstvenih ustanova primenjuju se odredbe Zakona kojim se uređuje
sistem javnih službi. Prema članu 27 Zakona o javnim službama
postupak za ukidanje ustanove pokreće osnivač ili organ nadležan za
vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove, akt o ukidanju
ustanove donosi osnivač, na osnovu akta o ukidanju ustanove sprovodi
se postupak redovne likvidacije, a shodno čl. 12 citiranog Zakona na
osnivanje, organizaciju i rad ustanove primenjuju se propisi koji se
odnose na preduzeća, ako Zakonom nije drukčije određeno. Zakon o
preduzećima je prestao da važi danom stupanja na snagu Zakona o
privrednim društvima 8.12.2004. godine, koji u četvrtom delu
reguliše likvidaciju privrednog društva, koja se po članu 348
sprovodi na osnovu odluke ortaka, članova ili akcionara privrednog
društva. Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji je
prestao da važi danom početka primene Zakona o stečajnom postupku,
prema čl. 187. tog Zakona, a na konkretan slučaj se ne primenjuju
prelazne i završne odredbe člana 185. citiranog Zakona.
Znači, i pored toga što predlagač nije privredno
društvo, već ustanova, postupak likvidacije se sprovodi na način
regulisan Zakonom o privrednim društvima, obzirom na odredbe čl. 12.
Zakona o javnim službama i da više ne postoji zakonski osnov za
vođenje sudskog postupka likvidacije.
(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 13794/05
od 30.12.2005. godine)
|
