4. Postupak pobijanja odluka upravnog odbora akcionarskog društva o izboru ili razrešenju direktora

(čl. 306. u vezi sa čl. 303. st. 1. ZOPD)

             Pobijanje odluke upravnog odbora akcionarskog društva o izboru ili razrešenju generalnog direktora AD se vrši u postupku propisanom za pobijanje odluke Skupštine AD.

Iz obrazloženja

           Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se tužba za pobijanje odluka o razrešenju generalnog direktora akcionarskog društva i izboru vršioca dužnosti generalnog direktora akcionarskog društva može podneti samo protiv samog akcionarskog društva, prema čl. 306 stav 1 Zakona o privrednim društvima. Naime, odredbama čl. 302. Zakona o privrednim društvima je regulisano pobijanje odluka Skupštine akcionara privrednog društva, a odredbama čl. 303 kao poseban osnov pobijanja i pobijanje izbora direktora ili članova UO akcionarskog društva. Generalnog direktora akcionarskog društva bira UO, prema članu 323. stav 1 Zakona o privrednim društvima, i u nadležnost UO spada i razrešenje generalnog direktora, prema citiranom članu i čl. 313 stav 1 tačka 11 Zakona o privrednim društvima. Znači, pobijanje izbora direktora po čl. 303 Zakona o privrednim društvima se može vršiti samo pobijanjem odluka UO akcionarskog društva o izboru ili razrešenju generalnog direktora akcionarskog društva,  kao organa upravljanja AD nadležnog za izbor i razrešenje, i to u postupku koji je regulisan čl. 306. Zakona o privrednim društvima. Poseban osnov pobijanja izbora direktora je regulisan podneskom 2 u okviru odseka 6 Zakona o privrednim društvima, u okviru kog odseka je regulisan i postupak pobijanja, pa se postupak pobijanja regulisan odredbama čl. 306. Zakona o privrednim društvima primenjuje i na postupak pobijanja odluka UO Akcionarskog društva o izboru ili razrešenju direktora Akcionarskog društva.

Zato nisu osnovani žalbeni navodi tužilaca da se odredbe čl. 306. Zakona o privrednim društvima ne mogu primeniti u slučaju pobijanja odluka UO Akcionarskog društva. Prema odredbama čl. 306. stav 1 Zakona o privrednim društvima tužbe za pobijanje odluka Skupštine akcionara, odnosno i UO u slučaju pobijanja odluka o izboru ili razrešenju generalnog direktora, podnosi se protiv samog društva. Prvostepeni sud je zato pravilno našao da tuženi nisu pasivno legitimisani u ovom parničnom postupku, kao članovi UO akcionarskog društva u vreme donošenja odluka čije se pobijanje traži, jer je u postupku po tužba za pobijanje odluka po čl. 306. stav 1 Zakona o privrednim društvima pasivno legitimisano samo Akcionarsko društvo.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 9145/06 od 6.7.2006. godine)

3. Vanredna skupština akcionarskog društva po nalogu suda u vanparničnom postupku i imenovanje privremenog zastupnika

(čl. 276, 277. i 278. Zakona o privrednim društvima)

             U situaciji kada Upravni odbor društva odbija da sazove vanrednu skupštinu akcionara na osnovu legitimno sastavljenog zahteva akcionara u smislu člana 277, očigledno je, da je to upravo situacija kada treba primeniti odredbu iz st. 2 člana 278. ZOPD-a i imenovati privremenog zastupnika koji će sprovesti sve radnje vezane za sazivanje vanredne skupštine, jer sam nalog suda da se vanredna skupština održi u situaciji opstrukcije legitimnih prava manjinskih akcionara od strane upravnog odbora, bez imenovanja lica koje će sprovesti radnje vezane za zakazivanje i održavanje vanredne skupštine akcionara ne bi dovele do ostvarenja prava zaštite manjinskih akcionara koje je ovom odredbom zakona obezbeđeno.

 Iz obrazloženja

                Rešenjem R-1532/2005 od 24.06.2005. godine Trgovinski sud u K. usvojio je zahtev predlagača i naložio održavanje vanredne sednice skupštine akcionara protivnika predlagača u prostorijama predlagača u K. dana 23.12.2005.g.sa početkom u 10 časova, a za privremenog zastupnika je  imenovao J.D. iz K. sa ovlašćenjem  da sazove skupštinu akcionara,predsedava skupštinom i  utvrdio dnevni red u skladu sa predlogom predlagača, te obavezao da troškove održavanja skupštine akcionara snosi protivnik predlagača.

              Odlučujući po žalbi protivnika predlagača ovaj sud je našao da je                u prvostepenom rešenju sud je na osnovu nespornih verodostojnih isprava pravilno utvrdio da su predlagači shodno članu shodno čl. 277 st. 1. Zakona o privrednim društvima upravnom odboru predlagača podneli uredan zahtev za održavanje vanredne sednice skupštine društva koji zahtev u svemu ispunjava propisane uslove iz čl. 277 st. 1 tač. 3 Zakona o privrednim društvima. Pravilan je stav prvostepenog suda da je svojim ignorisanjem zahteva manjinskih akcionara za sazivanjem vanredne skupštine akcionara koji su isti podneli Upravnom odboru 03.10.2005. godine, isprovocirao da prvostepeni sud u vanparničnom postupku donese odluku po citiranoj odredbi zakona.

              Pozivanje žalbe da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 278 st. 2 Zakona o privrednim društvima, jer prema toj odredbi sud nije ovlašćen da zakazuje vanrednu skupštinu akcionara po zahtevu manjinskih akcionara, niti da određuje privremenog zastupnika sa ovlašćenjem za zakazivanje vanredne skupštine shodno st. 1 istog člana je neosnovano. Naime, iz sadržine citirane odredbe zakona jasno proizilazi da citirana odredba člana 278. reguliše pitanje sazivanja skupštine po nalogu suda i to u stavu 1 godišnje skupštine, a u stavu 2. vanredne skupštine po zahtevu iz čl. 27.7 ZOPD-a, u situaciji kada organi društva shodno čl. 276. ne sazovu godišnju skupštinu ili po osnovanom zahtevu manjinskih akcionara ne sazovu vanrednu skupštinu.U situaciji kada Upravni odbor društva odbija da sazove vanrednu skupštinu akcionara na osnovu legitimno sastavljenog zahteva akcionara u smislu člana 277, očigledno je, da je to upravo situacija kada treba primeniti odredbu iz st. 2. člana 278. ZOPD-a i imenovati privremenog zastupnika koji će sprovesti sve radnje vezane za sazivanje vanredne skupštine, jer sam nalog suda da se vanredna skupština održi u situaciji opstrukcije legitimnih prava manjinskih akcionara od strane upravnog odbora, bez imenovanja lica koje će sprovesti radnje vezane za zakazivanje i održavanje vanredne skupštine akcionara ne bi dovele do ostvarenja prava zaštite manjinskih akcionara koje je ovom odredbom zakona obezbeđeno.

(Iz rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 21/06 od 24.01.2006. godine)